SRPSKA ]IRILICA - BUKVAR
SRPSKA ]IRILICA - BUKVAR ra~unarska publikacija u hipertekstu sa slikama u boji, tekstom na srpskom, engleskom, i nema~kom jeziku, je sistematizovan pregled razvoja }irilice i bukvar. Publikacija mo`e koristiti kao uxbenik za rad sa nastavnikom i samostalno. Pored izbora jednog od tri jezika na kojima se mo`e ~itati tekst, publikacija je napravqena tako da ~italac vr{i izbor teksta koji prate, na ekranu, odgovaraju}e ve`be, rebusi, ilustracije.
Uz svako slovo srpskog }irili~nog pisma slikom i kratkim tekstom mogu se dobiti osnovne informacije o poznatim srpskim piscima ili doga|ajima u vezi sa srpskom istorijom i kulturom
Kulturni sloj slu`i kao dodatak bukvaraza ilustraciju svakog slova jednim pojmom iz kulture, istorije, geografije (li~nosti, objekti, lokalitet, ...).
Prvo slovensko pismo javqa se na Balkanu u drugoj polovini devetog veka. Nastalo je iz potrebe da se gr~ko pismo i jezik u bogoslu`ewu zamene jezikom i pismom pravoslavnih Slovena. U to vreme u slovenskom svetu liturgija je odr`avana na gr~kom, latinskom i nema~kom jeziku. Zasluge za promene koje }e nastati uvo|ewem staroslovenskog jezika i pronalazak pisma imaju bra}a prosvetiteqi ]irilo i Metodije osniva~i slovenske pismenosti.
Velikomoravski knez Rastislav da bi suzbio nema~ki uticaj, tra`io je od cara Mihajla Tre}eg da mu po{aqe propovednike koji znaju slovenski jezik. Pred polazak u Moravsku ]irilo je utvrdio slova novog pisma. Grafi~ki izgled tog pisma i azbu~ni red slova ukazuju na to da je prvo slovensko pismo nastalo na osnovama gr~kog. Za glasove iz slovenskog jezika kojih nije bilo u gr~kom oblikovani su posebni znaci.
Ovako ure|eno pismo dobilo je u nauci naziv: glagoqica, po glagoqa{ima, rimokatoli~kim sve{tenicima koji su slu`bu bo`ju vr{ili na staroslovenskom, a ne na latinskom jeziku.
Drugo slovensko pismo, }irilica, javqa se negde na prelazu iz devetog u deseti vek. Ve}ina u~enika ]irila Metodija dolazi na dvor bugarskog cara Simeona, koji se i li~no bavio kwi`evnim radom.
Nema pouzdanih podataka ko je sa~inio }irili~ku azbuku, ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da je tvorac prve }irilice neko od u~enika bra}e prosvetiteqa koji su bili okupqeni oko Simeona. Novo pismo svojim jasnim oblicima vi{e je odgovaralo narastaju}im potrebama nego zamr{ena i nerazgovetna glagoqica, koja postepeno odstupa i na kraju se zadr`ava samo u zapadnim krajevima Hrvatske.
SADR@AJ:
- ]IRILICA
- REFORMA PETRA VELIKOGA
- SRPSKA ]IRILICA
- ]IRILO I METODIJE
- SVETI SAVA
- PUTEVI RAZVOJA ]IRILICE
- RASPROSTRAWENOST ]IRILICE
- ]IRILO I METODIJE
]irilo, pre no {to se zamona{io Konstantin (826. ili 827-869) mla|i brat, i Metodije, ne{to stariji brat (umro 885), rodom iz Soluna, u~eni qudi, zauzimali va`ne polo`aje. ]irilo je bio u~iteq filozofije i bibliotekar u crkvi Svete Sofije u Carigradu, a Metodije visoki dr`avni ~inovnik. Po `eqi vizantijskog cara Mihajla Tre}eg, a na molbu moravskog kneza Rastislava, dobili su zadatak da, kao monasi - misionari, idu u Moravsku i tamo propovedaju hri{}ansko u~ewe me|u neznabo`a~kim Slovenima. Misija je imala svoju politi~ku pozadinu i trebala je da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope.
]irilo i Metodije su pre puta preveli na staroslovenski potrebne sve{tene kwige i na taj na~in su stvorili prvi slovenski kwi`evni jezik. Ta literatura bila je napisana na slovenskom jeziku. Za tu priliku ]irilo je sastavio novu azbuku (glagoqicu). Wihov misionarski rad me|u moravskim Slovenima izazvao je nema~ko sve{tenstvo da ih tu`i Rimu. ]irilo i Metodije oti{li su u Rim da se opravdaju. Tamo ]irilo umire i biva sahrawen u Crkvi sv. Klimenta. Papa je odobrio rad Metodiju i postavi ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog. Pri povratku, nema~ki sve{tenici ga zatvore i on se jedva spase. Ponovo odlazi u Rim da se brani od novih optu`bi i po povratku umre u Moravskoj. Posle wegove smrti u~enici ]irila i Metodija prognani su iz Moravske i ve}ina wih dolazi na slovenski Balkan.
